Šta je sanitetski prevoz i šta on nije
Sanitetski prevoz je organizovan transport osobe koja ne može sama da putuje, iz njenog doma do zdravstvene ustanove ili obrnuto. On se obavlja vozilom koje je opremljeno za ležeći i sedeći transport, uz pratnju obučenih ljudi koji pacijenta prenose i pozicioniraju. Ovo nije usluga za stanja koja ugrožavaju život, i tu razliku treba znati unapred. Ako postoji sumnja na srčani udar, moždani udar, tešku povredu, gušenje ili gubitak svesti, zove se hitna pomoć na broj 194 ili jedinstveni broj za hitne situacije 112. Sanitetski prevoz pokriva sve ono što nije hitno, a što se ne može odraditi običnim automobilom. To su odlasci na kontrole i dijagnostiku, dolasci na terapiju, otpust iz bolnice i vraćanje kući, prevoz do rehabilitacije, banje ili doma za stara lica. Ključna razlika je u tome što se ovaj prevoz zakazuje, planira i prilagođava stanju pacijenta. Zbog toga se kod njega ne pita samo kuda se ide, nego i kako se do pacijenta uopšte dolazi.
Zvezdara je opština nagiba i to menja svaki plan
Zvezdara je jedna od najizraženije brdovitih beogradskih opština, a to nije samo turistički detalj nego stvarna prepreka u transportu. Terenske razlike se najbolje vide u Mirijevu, na Zelenom brdu, u Malom i Velikom Mokrom Lugu i na potezu Konjarnika. Ulice tu često idu uzbrdo pod jakim nagibom, sa krivinama i sa promenama nivoa na svakih par desetina metara. Nagib je problem u dva smera, jer nosila na strmini traže više ljudi i jer se pacijent u ležećem položaju mora održati u ravnini. Deo prilaznih ulica u tim naseljima je nastao stihijski i nije dovoljno širok da vozilo priđe do samog ulaza. Na više mesta se do ulaza dolazi preko betonskih stepenica ili preko strme staze, jer je zgrada niže ili više od nivoa ulice. Zimi se sve ovo pogoršava, pošto se sporedne ulice na uzvišenjima čiste kasnije od glavnih saobraćajnica. Sanitetski prevoz na teritoriji Zvezdare zato skoro nikada nije samo pitanje kilometara, nego pitanje toga gde vozilo može fizički da stane.
Zgrade starije gradnje bez lifta, najčešća prepreka
Veliki deo stambenog fonda na Zvezdari čine zgrade od tri do pet spratova iz starije gradnje, a one po pravilu nemaju lift. To se posebno odnosi na delove oko starih pijaca i na naselja koja su zidana pre više decenija. Kod takvih zgrada nije problem broj stepenika, nego oblik stepeništa. Uska stepenišna krila, kratak podest i zavoj od sto osamdeset stepeni su kombinacija u kojoj se duga nosila ne mogu okrenuti. Iz tog razloga se u ovakvim slučajevima ne koriste standardna nosila, nego stolica za prenos pacijenta, koja se u praksi zove i kardio stolica. Ona omogućava da se pacijent u sedećem položaju bezbedno spusti kroz zavojito stepeniše, uz dva čoveka i uz vezove koji ga drže. Ako pacijent ni na trenutak ne sme da bude u sedećem položaju, tada se plan pravi drugačije i traži se više ljudi za nošenje. Zato je sprat i postojanje lifta prva informacija koju treba reći kada se prevoz zakazuje.
Kada lift postoji, a nosila ne mogu u njega
Postojanje lifta ne znači automatski da je problem rešen, i to mnoge porodice iznenadi. Stari liftovi u zgradama sa uskim jezgrom imaju kabinu koja je kraća od dužine ljudskog tela u ležećem položaju. U takvu kabinu ne ulaze ni nosila ni kruta podloga na kojoj se pacijent inače prenosi. Ista prepreka postoji i kada su vrata kabine preuska, pa se stolica sa pacijentom ne može uvesti pod pravim uglom. Postoji i treći slučaj, kada lift radi ali staje na mestu koje je pola sprata udaljeno od stana, jer je zgrada građena na kosini. Kod zgrada na Zvezdari koje su podignute na nagibu ovo je česta situacija, pošto ulaz i nivo stanova nisu u istoj visini. Sve ovo se rešava, ali samo ako se zna unapred, jer od toga zavisi koliko ljudi dolazi i koja se oprema unosi u zgradu. Najgori scenario je da ekipa dođe pripremljena za lift, a da se na mestu ispostavi da lift nije upotrebljiv.
Uski prilazi i ulice koje nisu prohodne za veće vozilo
Sanitetsko vozilo je po dimenzijama bliže kombiju nego automobilu, i to je merilo prohodnosti. U delovima Mirijeva, Malog Mokrog Luga i Velikog Mokrog Luga postoje ulice koje su prohodne za automobil, ali ne i za vozilo sa nadgradnjom. Negde je problem širina, negde visina žica i grana, a negde nagib u kombinaciji sa oštrom krivinom. Dodatna komplikacija su ulice koje nisu asfaltirane do kraja, jer se posle kiše na njima gubi oslonac za teže vozilo. U starijim delovima opštine problem je i parkiranje, pošto su ulice pune vozila sa obe strane i nema mesta za zaustavljanje pored ulaza. Ako vozilo mora da stane pedeset ili sto metara od ulaza, taj deo puta pacijent prelazi na stolici ili na nosilima. Tu se onda računa i vreme i broj ljudi, a kod lošeg vremena i zaštita pacijenta od kiše i hladnoće. Zbog svega toga se za adrese na uzvišenjima obično dogovara i tačna tačka na kojoj će vozilo stati.
Koje informacije treba pripremiti pre nego što zakažete prevoz
Dobar plan prevoza počinje od nekoliko podataka koje porodica najbolje zna, a koje se često zaboravi reći. Prvo je tačna adresa sa brojem ulaza, spratom i informacijom o tome da li lift postoji i da li je u funkciji. Drugo je stanje pacijenta, dakle da li može da sedi, da li može da stoji uz pomoć i da li mora da bude u ležećem položaju. Treće je približna telesna masa, jer od nje zavisi koliko je ljudi potrebno za bezbedan prenos. Četvrto su medicinske potrebe u toku puta, na primer kiseonik, kateter, sonda ili infuzija. Peto su podaci o zgradi, širina stepenica, oblik zavoja i postoji li rampa ili stepenice na samom ulazu. Šesto je mesto na kom vozilo može da stane, a to je informacija koju najbolje daje neko iz zgrade. I na kraju, red vožnje, dakle u koliko sati pacijent mora da bude na odredištu, jer se od tog vremena unazad računa ceo raspored.
Prednosti sanitetskog prevoza u odnosu na sopstveni automobil
Mnoge porodice prvo pokušaju da rođaka prevezu svojim automobilom, i to je razumljivo, ali ima svoju cenu. Prva prednost sanitetskog vozila je položaj, pošto ono omogućava ležeći transport, a u automobilu je pacijent uvek u prisilnom sedećem položaju. Druga prednost je bezbedno vezivanje, jer se i nosila i stolica fiksiraju za pod vozila, tako da nema pomeranja u krivinama i pri kočenju. Treća prednost je oprema u kabini, dakle kiseonik i osnovni nadzor stanja tokom puta. Četvrta prednost je najvažnija i najmanje se pominje, a to su dva obučena čoveka koja pacijenta prenose. Podizanje odrasle osobe kroz uzano stepeniše je posao u kom se povređuju i pacijent i onaj koji ga nosi, a padovi kod starijih ljudi imaju teške posledice. Peta prednost je klimatizovana i grejana kabina, što je bitno kod dugih puteva i kod pacijenata koji loše trpe temperaturne razlike. Šesta prednost je dostojanstvo, jer se pacijent ne izvlači i ne prenosi na improvizovan način pred očima suseda.
Planiranje termina na relacijama koje polaze sa Zvezdare
Na Zvezdari se nalazi Kliničko bolnički centar Zvezdara, a on je jedno od čestih odredišta za pacijente iz cele opštine. Uz njega, stanovnici Zvezdare redovno putuju i do ustanova u drugim opštinama, na dijalizu, na onkološke kontrole i na dijagnostiku. Većina tih relacija ide preko Bulevara kralja Aleksandra ili preko Ustaničke ulice, dakle preko saobraćajnica koje u jutarnjem i popodnevnom vrhu stoje. Zato se za pregled u devet sati polazak planira mnogo ranije nego što bi to nalagalo samo rastojanje. Kod prevoza na terapiju koja se ponavlja, najbolje rešenje je da se ceo ciklus dogovori unapred, jer se tako fiksira i vreme i tim koji dolazi. Kod otpusta iz bolnice situacija je obrnuta, tu se termin ne zna dan pre, nego se zna tek kada lekar potpiše otpusnu listu. U tim slučajevima je korisno pozvati odmah po dobijanju informacije, jer se popodnevni sati u nedelji najbrže popune. Zvezdara je dostupna za sanitetski prevoz u svim svojim delovima, i u Mirijevu i na Zelenom brdu i u oba Mokra Luga, ali dobar plan i tačni podaci o pristupu su ono što taj prevoz čini brzim i bezbednim.
