Zašto je prevoz na onkološku terapiju posebna vrsta prevoza
Prevoz na onkološku terapiju razlikuje se od svakog drugog prevoza pacijenta po jednoj stvari, a to je ponavljanje. Ovo nije jedan put do bolnice i nazad, nego niz putovanja koja se odvijaju nedeljama ili mesecima, po unapred određenom rasporedu. Kod takvog ritma se svaka sitnica koja ne radi dobro brzo umnožava, jer se ponavlja deset ili trideset puta. Druga bitna razlika je stanje pacijenta, koje nije isto na početku i na kraju ciklusa terapije. Osoba koja je na prvi dolazak mogla sama da siđe niz stepenice, posle nekoliko nedelja često više ne može, i to je normalan tok stvari a ne znak da nešto ide naopako. Treća razlika je psihološka, jer se putovanje na terapiju ne doživljava kao vožnja nego kao deo lečenja. Zbog svega toga se prevoz na onkološku terapiju planira kao serija, a ne kao pojedinačna vožnja. Sve što se dogovori jednom, važi za sve ostale termine, i to porodici najviše olakšava.
Hemioterapija i radioterapija imaju sasvim različit raspored
Ove dve vrste lečenja se u razgovoru često spajaju, a za organizaciju prevoza one nemaju skoro ništa zajedničko. Hemioterapija se daje u ciklusima, najčešće na svake dve do tri nedelje, a sama primena može da traje od jednog časa do celog dana. Zbog toga je kod hemioterapije važno da se prevoz zakaže i za dolazak i za povratak, ali sa okvirnim vremenom povratka, jer se tačan trenutak završetka ne zna unapred. Radioterapija ide sasvim drugim ritmom, jer se ona najčešće sprovodi svakog radnog dana, tokom nekoliko nedelja. Sama seansa je kratka, kod većine pacijenata traje samo nekoliko minuta, ali priprema i pozicioniranje traju duže. To znači da pacijent na radioterapiji ima kratak boravak u ustanovi, a najviše vremena provede u putu i u čekanju. Kod radioterapije se zato prevoz najbolje organizuje kao fiksni dnevni termin, uvek u isto vreme i uvek sa istim planom. Ako znate da li je u pitanju ciklus ili svakodnevna terapija, već ste rekli najvažniji podatak za organizaciju prevoza.
Zašto je povratak kući teži od dolaska na terapiju
Ovo je detalj koji porodice najčešće ne predvide, jer se ceo plan napravi oko dolaska. Pacijent na terapiju obično dolazi odmoran, spreman i u boljem stanju nego što će biti nekoliko časova kasnije. Posle primljene terapije se često javljaju slabost, vrtoglavica, mučnina i osećaj hladnoće, a sve to menja način na koji osoba može da putuje. Neko ko je ujutru mogao da sedi, u povratku traži poluležeći ili ležeći položaj. Tu se vidi razlika između vozila u kom se položaj može promeniti i običnog automobila u kom je sedište fiksno. Bitno je i to da se u povratku putuje sporije i sa manje naglih pokreta, jer mučnina se pogoršava kod trzaja i kod naglog kočenja. Posle radioterapije koža na tretiranom području može biti osetljiva, pa se izbegava pritisak pojasa i trenje odeće preko tog mesta. Kod pacijentkinja koje su imale operaciju dojke i kojima je ruka otekla, ta ruka se ne oslanja i ne pritiska tokom prenosa, i to je informacija koju treba reći ekipi unapred.
Imunitet posle terapije i zašto gužva nije samo neprijatnost
U određenom periodu posle hemioterapije broj belih krvnih zrnaca može da bude snižen, a to znači i slabiju odbranu od infekcija. Zbog toga uobičajen prehladni virus koji zdrav čovek prebrodi u dva dana kod pacijenta na terapiji može da odloži ceo naredni ciklus lečenja. Iz tog razloga se u tim danima izbegavaju zatvoreni prostori sa velikim brojem ljudi, a gradski prevoz u vršnim satima je upravo takav prostor. Individualni prevoz tu ne rešava samo pitanje udobnosti, nego smanjuje broj kontakata u toku puta. Higijena vozila je u ovom kontekstu takođe stvarna tema, a ne detalj iz reklame, jer se površine u kabini dodiruju rukama. Isto važi i za trajanje puta, jer je kraće izlaganje hladnoći i vlazi bolje za osobu čiji je organizam pod velikim naporom. Vredi znati da je ovo period koji lekar prati kroz analize krvi pre svakog ciklusa. Sve konkretne mere zaštite, uključujući i to koliko treba izbegavati kontakte, uvek se dogovaraju sa lekarom koji vodi lečenje.
Šta pripremiti za dan terapije
Dobra priprema skraćuje ceo dan i smanjuje broj neprijatnih iznenađenja. Prvo idu dokumenta, dakle uput, zdravstvena kartica, otpusne liste i nalazi koje ustanova traži, najbolje u jednoj fascikli koja se ne raspakuje. Drugo je lista lekova koje pacijent uzima, sa nazivima i vremenom uzimanja, jer se to pitanje postavlja skoro svaki put. Treće je odeća koja se lako oblači i skida, bez uskih rukava i bez tesnog struka, a preko toga jedan sloj više nego što spolja izgleda potrebno. Četvrto je voda u maloj flaši i po dogovoru sa lekarom nešto lako za jelo, jer se čekanje često produži. Peto je ćebe ili topli šal, pošto se posle terapije često javlja osećaj hladnoće i onda kada je spolja toplo. Šesto je papir sa brojevima telefona članova porodice i imenom lekara, na mestu koje je vidljivo. Sedmo, i najkorisnije, jeste da se sve što je dogovoreno za prvi termin zapiše, jer se onda za svaki sledeći dolazak samo ponavlja isti postupak.
Ustanove u okruženju Vračara i realno vreme puta
Pacijenti sa Vračara na onkološko lečenje najčešće putuju do ustanova u neposrednom susedstvu opštine, pre svega u zonu Pasterove ulice i medicinskog kompleksa koji se tu nalazi. Rastojanje je na mapi malo, i to je zamka u koju upada većina ljudi kada planira vreme polaska. Vračar je najgušće naseljena beogradska opština, pa se kratko rastojanje ovde meri u minutima stajanja a ne u kilometrima. Potez oko Slavije, Bulevar oslobođenja i Južni bulevar u jutarnjim satima idu veoma sporo, a to je upravo vreme kada se zakazuje najviše termina. Za termin u devet sati polazak sa Vračara se realno planira mnogo ranije nego što bi to nalagala dužina puta. Kod radioterapije, gde je termin svakog dana isti, to se posle nekoliko dana lako iskalibriše i put postane predvidiv. Kod hemioterapije je nepoznanica vreme povratka, pa se dogovara javljanje telefonom kada se zna da će pacijent biti spreman. Najbolja praksa je da porodica jednom izmeri realno trajanje puta u tom delu dana, i da se posle toga svi termini planiraju po tom vremenu.
Pristup adresi na Vračaru – stari liftovi, kapije i parkiranje
Vračar je opština starog jezgra, sa velikim brojem zgrada podignutih pre više od osamdeset godina. Takve zgrade često imaju uzak lift sa kabinom u koju ne ulazi ni ležeća podloga ni duga nosila, pa se pacijent kroz zgradu prenosi u sedećem položaju, na stolici za prenos. U delu zgrada se do ulaza dolazi kroz kapiju i unutrašnje dvorište, a kod nekih objekata ispred ulaza postoji nekoliko stepenika bez rampe. Sve to je rešivo, ali samo ako ekipa zna unapred, jer od toga zavisi koliko ljudi dolazi i koja se oprema unosi. Druga vračarska tema je parkiranje, pošto skoro cela opština pripada zonama sa naplatom, a ulice su pune vozila sa obe strane. Mnoge ulice u naseljima kao što su Neimar, Kalenić i Crveni krst su jednosmerne i uske, pa vozilo ne može uvek da stane tačno pred ulaz. Ovde porodica može mnogo da pomogne, tako što unapred dogovori mesto zaustavljanja ili obezbedi da se to mesto oslobodi pred dolazak. Kada se sve to zna, prenos pacijenta traje nekoliko minuta umesto da se rešava u trenutku kada ekipa već stoji u ulici.
Kako se organizuje ceo ciklus prevoza unapred
Najveća greška u organizaciji prevoza na terapiju je da se svaki termin dogovara pojedinačno, dan pre. Kada je poznat plan lečenja, dogovara se ceo niz putovanja, sa tačnim datumima i vremenima, i to je u interesu i pacijenta i onoga ko prevoz obavlja. Tako se fiksira vreme polaska, isti raspored i po pravilu isti ljudi koji dolaze, a pacijent u takvom ponavljanju ima manje stresa. Kod radioterapije se dogovara serija radnih dana, a kod hemioterapije termini ciklusa uz okviran plan povratka. U dogovor treba uneti i to ko iz porodice putuje kao pratnja, pošto se u vozilu obično predviđa mesto za jednog ili dva pratioca. Ako se stanje pacijenta u toku lečenja promeni, to je normalno i plan se prilagođava, na primer prelaskom sa sedećeg na ležeći transport. Sanitetski prevoz na teritoriji Vračara dostupan je u svim delovima opštine, i u starom jezgru sa uskim ulicama i u zgradama bez lifta, i on nije usluga samo za dan otpusta iz bolnice nego i za svakodnevni put na terapiju. Za sva pitanja o samom lečenju, o pripremi za terapiju i o ograničenjima u kretanju uvek se obraćate lekaru koji vodi lečenje, a prevoz je tu da taj plan lečenja podrži.
